VESLANJE

Miloš Stanojević godinama unazad važi za ubedljivo najboljeg lakog veslača u našoj zemlji. Osvajač mnogobrojnih međunarodnih odličja, između ostalog svetske medalje 2015. i tri evropske 2009, 2011. i 2012, na Prvenstvu Srbije na ergometrima krajem februara pokazao je da sa čvrstim temeljom dočekuje start još jedne sezone. Na to ukazuje odličan rezultat koji je postigao na ovom takmičenju, koji je bio za svega 20 stotinki lošiji od njegovog ličnog rekorda.

– Iako sam “gađao” malčice bolji rezultat jača groznica koju sam imao pred ovo takmičenje sprečila me je u tom naumu. Međutim, prezadovoljan sam i sa vremenom 6:11.7, koje je najbolji dokaz da sam odradio odličan posao u jesenjem i zimskom periodu. Uostalom, sličan rezultat na ergometru imao sam i 2016. kada sam stigao do finala Svetskog prvenstva. Smatram da sa odličnom polaznom osnovom mogu da dočekam predstojeće testove i borbu za mesto u nacionalnom timu – kaže na početku Stanojević.

Svega tri dana nakon Ergometrijade vrsni “lakić” otputovao je u Majami gde do 27. marta odrađuje jednomesečni ciklus priprema.

– Dobio sam poziv našeg nekadašnjeg reprezentativca Vladimira Matovića, inače dugogodišnjeg trenera u MBRC (prim. aut. Miami Beach Rowing Club) da jedan deo priprema za nastupajuću sezonu odradim u njegovom klubu. Zahvaljujući Matoviću, mom treneru Sedriku Tublanu i prvom čoveku Veslačkog kluba Tamiš Novici Jovanoviću, kao i uz veliku podršku još par ljudi iz mog najbližeg okruženja, stigao sam u Majami 28. februara. Svima njima ovom prilikom se najsrdačnije zahvaljujem na tome što dobio priliku da radim u jednim zaista fenomenalnim uslovima i tu u ovom, izuzetno važnom, delu pripremnog perioda – ističe Stanojević i dodaje – Treniram po Tublanovom planu i programu, uz asistenciju vrsnog trenera Matovića, koji mi je najavio mogućnost da mi se uskoro pridruži jedan veslač iz Engleske s kojim bi mogao da sparingujem. Maksimalno koristim sve ogromne mogućnosti za rad. Prelazim veliki broj kilometara, kako u samom zalivu, tako i u okolnim brojnim kanalima kada uslovi na otvorenom nisu najbolji. S obzirom da stalno menjam trase nijednom nije došlo do uobičajene trenažne monotonije. Sve u svemu presrećan sam što sam ovde, a siguran sam da će efekti biti ogromni.

Krajem aprila u Beogradu će u sklopu Prvenstva Srbije u malim čamcima biti održana i prva izborna regata za sastav seniorske reprezentacije. Stanojević napominje da će se maksimalno potruditi da se svojim rezultatom nametne za neku od reprezentativnih posada.

– Pošto u programu Izborne regate nema lakih posada u specifičnoj sam situaciji. Bez obzira na to moje je da postignem što bolji rezultat, a posle ćemo videti da li ima prostora i smisla da uđem u sastav nekog teškog čamca. U svakom slučaju ne bi bio prvi “lakić” koji se prekomandovao. Recimo, Novozelanđanin Džejms Hanter, koji je prošle godine osvojio bronzu u dvojcu u Sarasoti, do 2016. veslao je isključivo u četvercu za lake veslače, a isti slučaj je i štrokerom francuskog dvojca Teofilom Onfrejem, koji je 2015. postao svetski vicešampion u lakom dubl skulu – rekao je Stanojević i napominje – S moje strane postoji velika želja da se oprobam u jednom novom izazovu, tim pre što trenutno nema realnih mogućnosti da se oformi ozbiljan dubl skul za lake veslače, što je jedina preostala disciplina lakog veslanja u olimpijskom programu. Međutim, treba sačekati epilog Izborne regate koja bi trebalo da pokaže da li postoji realna osnova za neku kombinatoriku. Ako postoji treba probati, a ako ne meni ostaje da i ovu sezonu izveslam u lakom skifu.

Kao dugogodišnjeg “lakića” Stanojevića je posebno pogodila sudbina ove kategorije veslanja, koja je, kada je olimpijski program u pitanju, spala na samo jednu disciplinu – dubl skul.

– Izuzetno mi je žao što je četverac za lake veslače ispao iz olimpijskog programa, posebno iz razloga što su trke na Igrama u ovoj disciplini bile jedne od najzanimljivijih i najneizvesnijih. I lično sam posebno vezan za ovu disciplinu jer sam svoje tri evropske medalje osvojio upravo u njoj. Međutim, na odluku Svetske veslačke federacije, koja je bila u skladu sa agendom Međunarodnog olimpijskog komiteta, očigledno, nije moglo da se utiče. Za razliku od naše zemlje, koja nema veliki broj lakih veslača, ova situacija je sigurno bila šokantna za mnoge nacije koje imaju slavnu tradiciju lakog veslanja, a tu pre svega mislim na Dansku, Francusku kao i Italiju koja je, doduše, u poslednjih par godina napravila sjajne teške posade – napominje Stanojević – Već sada se govori da je i sudbina dubl skula za lake veslače u olimpijskom programu pod znakom pitanja. Ukoliko i ova disciplina nestane sa Igara to bi dovelo do toga da u doglednoj budućnosti jedna velika grupa veslača, koji po morfološkim karakteristikama ne pripada kategoriji “teškaša”, značajno izgubi interesovanje za bavljenje ovim sportom.

Stanojević od 2015. radi pod dirigentskom palicom Francuza Sedrika Tublana. Plodovi te saradnje su bili više nego vidljivi. Te godine naš “lakić” je osvojio srebro na Svetskom kupu u Lucernu i bronzu na Svetskom prvenstvu za seniore u Ožibeleu, a godinu dana kasnije bio je finalista Svetskog prvenstva za seniore u Roterdamu.

– Prezadovoljan sam saradnjom sa Tublanom. Od početka smo ostvarili odličnu komunikaciju, a najbolji dokaz da sjajno funkcionišemo, često i na daljinu, jeste i činjenica da smo 2018. otpočeli četvrtu godinu zajedničkog rada. Povrh svega odgovara mi njegov plan i program treninga koji sprovodim do tančina i kada nije fizički pored mene. I u tim slučajevima odlično se snalazimo, zahvaljujući savremenim načinima komunikacija. Raznim kanalima šaljem mu snimke treninga, a on mi, nakon analize, upućuje sugestije i savete šta da menjam, poboljšam, ispravim… – kaže Stanojević.

Srpski reprezentativac je prošle godine ostao bez oca koji je preminuo posle kratke i teške bolesti. Tužna vest je zatekla u Sarasoti, neposredno pred početak Svetskog prvenstva za seniore, koje je i propustio zbog toga. Želja da pomogne majci da održi porodični posao koji je njegov otac pokrenuo pre 30-tak godina doprinela je da Stanojević, uz veslanje, krene u još jedan izazov.

– Od 1990. otac i majka u Pančevu imaju poznatu obućarsku radnju, koja se pored popravke bavi i izradom unikatne obuće. Ta radnja me je othranila i iškolovala, a celo moje odrastanje sam, u zavisnosti od obaveza, od oca malo-pomalo učio i obućarski zanat. Kada je otac preminuo prošle godine osećao sam potrebu i želju da pomognem majci da održi poslovanje. Pauze između treninga provodim u radnji i radionici u pokušaju da nastavim očevim stopama. Veliku pomoć na tom putu imamo i od očevog prijatelja i bivšeg kolege koji sam uskače kada god je potrebno. Najbitnije je to da uživam i da mi je dizajn i pravljenje obuće odličan izduvni ventil pre i posle treninga. Uglavnom pravimo žensku obuću, međutim u procesu smo eksperimentisanja i na putu da asortiman proširimo na izradu linije za muškarce i decu – zaključuje Stanojević.