IN MEMORIAM

Zoran Petrović, jedan od naših najboljih odbojkaša svih vremena, reprezentativac, doajen među sportskim novinarima, dugogodišnji urednik Sportskog žurnala, pre toga šef dopisništva Sportskih novosti, preminuo je danas u Beogradu u 80. godini. Zoran Petrović je rođen 24. marta 1938. godine u Beogradu. Posle Drugog svetskog rata njemu, kao i mnogim dečacima sport je bio glavna zanimacija. Prva Zokijeva ljubav bila je fudbal, a prvi klub Crvena zvezda. Pamtio je Zoran kad je davne 1951. na stadionu JNA, u predigri meča Crvena zvezda – Austrija (Beč), odigrao duel protiv vršnjaka (pionira) Partizana, a seća se i da je bio strelac jednog gola u pobedi svog tima nad večitim rivalom, pred čak 55.000 gledalaca.

Ipak, u leto 1951. godine na Karaburmi je izgrađen odbojkaški teren, tada jedan od najlepših u državi. Posle godinu dana ekipa koja se na tom terenu okupila dobila je ime „Jugoslavija”, a ostala je upamćena po tome što je osvojila četiri titule prvaka (1958, 1959, 1960, 1961) i tri državna Kupa (1959, 1961, 1962).

– Tadašnji trener reprezentacije Dragoslav Sirotanović, jedan od najzaslužnijih ljudi za razvoj odbojke u Jugoslaviji, preuzeo je našu ekipu. Tada smo svi igrali bez patika, pa smo upamćeni kao „bosonogi šampioni”. U toj generaciji bili su još sve sami reprezentativci, Branko Lužanin, Stevan Pavlišaški, Dragan Rajačić, Pera Stanišić, Branko Draganić, Hamid Gačanin… – govorio je Zoran Petrović o počecima bogate igračke karijere.

Dva beogradska kluba, Jugoslavija i Partizan, su se 1964. godine fuzionisala. Crno-beli, koji su ispali iz elitne lige, preuzeli su mesto Jugoslavije, ali i igrače koji su bili u četvorostrukom prvaku države. Među njima je naravno bio i Zoran Petrović. U Partizanu je osvojio još jednu titulu (1967) i jedan Kup (1964). Igračku karijeru Zoran je završio 1973. godine.

Za reprezentaciju Jugoslavije igrao je čak deset godina, od 1958. do 1968. U tom periodu odigrao 137 utakmica za nacionalni sastav, a kuriozitet je svakako činjenica da nije propustio nijedan meč u tom periodu! Igrao je Zoran na šampionatima Evrope i sveta, ali nije imao sreće da se okiti medaljom. Ipak, u sećanju je ostalo i zlato sa Mediteranskih igara u Tunisu 1967. godine. Bila je to kruna njegove reprezentativne karijere.

Učestvovao je na Svetskim prvenstvima 1962. (Moskva, osmo mesto) i 1966. (Prag, osmo mesto), šampionatima Evrope 1958 (Prag, sedmo mesto), 1963 (Bukurešt, sedmo mesto) i 1967 (Istanbul, sedmo mesto).

– U posebnom sećanju ostalo mi je Svetskom prvenstvu u Rusiji 1962. godine, kad je selektor Sirotanović smislio sistem igre „pet-jedan”, umesto dotadašnjeg „četiri-dva”. Tokom svih ovih godina odbojka je pretrpela dosta promena, sve su bile u cilju unapređenja igre, a jedino se visina odbojkaške mreže nije menjala – istakao je Petrović.

Na pomenutom odbojkaškom mondijalu je vođena i statistika, po kojoj je Zoran Petrović bio drugi tehničar šampionata. Naravno, ostalo je upisano samo da je najbolji dizač u Moksvi te godine.

Zoranova novinarska karijera započela je još 1966. godine. Radio je najpre kao honorarni dopisnik zagrebačkih Sportskih novosti iz Beograda, a stalno zaposlenje u ovom renomiranom listu dobio je 1969. godine. U Sportskom žurnalu je bio od njegovog osnivanja 1991. godine, pa sve do penzionisanja, na svoj 65. rođendan, 24. marta 2003. godine.

Teško je izdvojiti neko od priznanja koje je dobio tokom novinarske karijere. Od brojnih koje je dobio Zoran je sa ponosom isticao Orden zasluga za narod sa Srebrnom zvezdom, kao i zlatnu plaketu Odbojkaškog saveza Srbije. Ipak, u nekoliko rečenica je opisao svoju novinarsku karijeru i prisetio se nekoliko „ekskluziva” koje je imao:

– U dopisništvu sam pratio sve sportove, od rvanja, košarke, odbojke, vaterpola, rukometa, fudbala… Prvi sam otkrio prelazak vaterpoliste Igora Milanovića iz Partizana u zagrebačku Mladost, takođe i košarkaškog asa Vlada Divca iz Partizana u Los Anđeles Lejkerse. Imao sam privilegiju da su Čanović i Dalipagić u ono vreme bez mobilnih telefona imali toliko poverenje u mene da sam od njih dobio dozvolu da „pišem šta hoću”. Optuživali su me dok sam radio u Sportskim novostima da navijam za Zvezdu, Partizan, Radnički, a sve vreme sam bio navijač OFK Beograda.

Ipak, najviše vremena Zoran je provodio uz košarkaše i „svoje” odbojkaše. Kao novinar Sportskog žurnala ispratio je neverovatan napredak jugoslovenske odbojkaške reprezentacije od 1995. godine. Na zalasku karijere odbojkaši su ga obradovali zlatne medalje sa Olimpijskig igara u Sidneju 2000. godine.

(Izvor, foto www.zurnal.rs)