Penzija! O kako to gordo zvuči kada sa velike scene silaze sportisti, naši uzori, heroji, inspiracija. Bila je čast svedočiti i živeti u epohi jedne takve karijere Janka Tipsarevića, velikog asa, šampiona, viteza koji nikada nije odustao, a nikada i neće, i zapravo ova reč „penzija“ je produžetak velike sportske priče koju će nastaviti da kreira na samo njemu svojstven način. Nama ostaje da ga i dalje pratimo, da uživamo u svemu što stvara, da kao i do sada bude pokretač teniskih i sportskih turbina pod našim nebeskim svodom.

Svedoci prvog meča Dejvis kupa koji je odigrao u rodnom Beogradu, jula 2001. u susretu tada Jugoslavije sa Poljskom, gde su njegova mlada pleća od samo 17 leta, nakon pet sati rovovske borbe na šljaci u Humskoj protiv Kristijana Fajfera donela spektakularnu pobedu „plavima“, znaju kakav je bio i ostao as, od prvog dana, iz temelja do krova.

Da, ponosni smo i uvek ćemo se ponositi imenom Janka Tipsarevića, našeg sportskog maestra koji se ne rađa tako često.

Danas si rekao sledeće: „Bilo je to sjajnih 16 godina. Nakon duge potrage za duševnim mirom, razmišljajući šta mi je važno u ovoj fazi života i šta me čini srečnim, odlučio sam da se povučem iz profesionalnog tenisa. Neću da napišem govor koji će slomiti srca (još uvek ne), pošto ćete svi plakati… pošto mi je ostalo još nekoliko turnira. Osim US Opena koji je na programu sledeće nedelje i nekoliko ATP turnira, moje poslednje takmičenje biće Dejvis kup u Madridu. Narednih godina moj glavni fokus biće porodica, moja teniska akademija i predavanje u inostartnavu nekoliko nedelja godišnje. Hvala svima na podršci“- napisao je Janko na svom oficijalnom instagram profilu.

A mi kažemo, suze su neizostavne, iako im nije mesto, jer nastavljamo dalje putem koji si započeo i kojim ćeš i dalje koračati, a to je tenis!

Iako tvoja karijera i ličnost zaslužuju štivo publikovano u desetini opširnih studija, podsetimo se onih top momenata koji će večno ostati urezani u pamćenje svih nas poklonika tenisa kako u Srbiji, tako i na svetskoj sceni.

Utemeljivač renesanse srpskog tenisa na startu novog milenijuma- Janko Tipsarević. Turbina koja je mnogo toga pokrenula pod našim nebeskim svodom, kada je tenis u pitanju, Tipsarević je od kako se pojavio na svetskoj sceni, najpre kao junior, zatim profesionalac, neprestrano bio i ostao u žiži ne samo medija, već celokupne javnosti, posebno dece i tinejdžera, čiji je idol postao rano, dok je i sam bio u tim godinama. Harizma, borbenost, hrabrost, istrajnost su samo neki od mnoštva osobina koje ga krase i kojima on ukazuje mladima kojim putem treba da idu kroz život. Ulaskom Tipsarevića u Davis cup vode (debitovao 24. maja 2000. godina u Maroku sa 15 godina i 337 dana i time postao najmlađi učesnik u istoriji Devis kupa, da bi njegov rekord oborio Bangladežanin Hosain 2003. godine) tenis je unašoj zemlji dobio nove okvire.

Ne samo da smo krenuli da se penjemo stepenicama koje vode ka Svetskoj grupi, već se ponovo posle dugog niza godina, sa velikim nestrpljenjem čekalo na mečeve reprezentacije, posebno na one u kojima je glavni akter bio upravo ovaj teniser beskrajne harizme. Do sada Janko je odigrao 59 mečeva u nacionalnom dresu, slavio u 41 (34 u singlu i sedam u dublu) i bio nepobeđen od aprila 2004. do aprila 2006. godine. Pružio je srpskom tenisu mnogo. Postao je istinski predvodnik i stožer jedne nove i moćne generacije srpskih teniskih junakakoja je uspela da se popne na Monte Everest svetskog tenisa. I ne samo to. Janko je i u solo karijeri uspeo ono što je po kvalitetu odavno trebalo da se dogodi – ušao je u magičnih 10 najboljih igrača sveta po zvaničnoj rang listi. Potvrda vrhunske forme kojom je rivale prosto mleo po terenu bilo je učešće na Masters turniru u Londonu, rame uz rame sa najboljim svetskim igračima u sezonama 2011. i 2012. koje će mu ostati u nezaboravnom sećanju.

Tipsarević je kao junior osvojio gren slem titulu u Melburnu i te godine nosio naziv prvog juniora sveta 2001. U profi vode ušao je proleća 2001. godine kada već na drugom turniru u seniorskoj konkurenciji osvaja titulu, bilo je to na terenima TK Partizan. Već naredne nedelje Janko je igrao finale fjučersa na terenima Gemaksa, a samo dva meseca posle toga priredio nam meč za nezaborav. Naravno u Davis cup takmičenju protiv selekcije Poljske kada je plavima u petom meču posle pet setova i višečasovne igre doneo opstanak u grupi II Evroafričke zone. Sa Davis cup selekcijom Srbije, čija je jedna od najjačih karika u poslednjih 19 godina, u decembru 2010. u prepunoj hali Arena u Beogradu stigao je do trona, do naziva šampiona sveta, prvog u istoriji za Srbiju kada je ovo takmičenje u pitanju. Heroj nacije Janko je postao pobedama u singlu u polufinalu Davis cupa 2010. u susretu Srbije i Češke u beogradskoj Areni. Podneo je najveći teret pobede nad selekcijom Češke kada je prvog dana takmičenja doneo ključni poen susreta Srbija – Češka, savladavši prvi reket gostujuće ekipe Tomaša Berdiha, a zatim i trećeg kada je doneo pobednosni poen savladavši Radeka Štepaneka.

Kao i u svakom Davis cup meču od Tipsarevića se uvek očekivalo se da iskustvom unese stabilnost u Davis cup tim Srbije i da pobedama doprinese donošenjem ključnih poena protiv natežih rivala, što je i činio. Svetski kup u Dizeldorfu osvojio je sa drugovima iz reprezentacije – Troickim i Zimonjićem dva puta – 2009. i 2012. godine.

Neposredno posle istorijskog meča Davis cupa u Areni protiv Australije 2007. Janko je na ATP turniru u Moskvi stigao do polufinala, na tom putu savladao i najboljeg igrača Britanije Endija Mareja, Čeha Radeka Stepaneka. Zaustavljen je u borbi za plasman u završnicu od Rusa Nikolaja Davidenka. U 2008. godini, gledali smo preporođenog Janka. Konstantno je beležio dobre partije i išao uzlaznom putanjom. Oči celokupne svetske javnosti – ljubitelja „belog sporta“ bile su uprte u Tipsarevića, kada je „gren slem“ turniru u Melburnu „iscedio“ tada najboljeg tenisera sveta, Švajcarca Rodžera

Federera. Pet setova, teniski maraton koji je u Melburnu i širom sveta poklonike ovog sporta ostavio bez daha. Janko je bio na korak od najveće pobede u karijeri, ali se u samom finišu fortuna priklonila Federeru. Povreda je Janka sprečila da pomogne drugovima u Moskvi, u prvom kolu Davis kupa Svetske grupe 2008, da dođu do pobede nad domaćinom – selekcijom Rusije. U 2008. je osvojio trofej u dublu na čelindžeru Sunrise u paru sa zemljakom Dušanom Vemićem. U drugom kolu Vimbldona eliminisao je šestog nosioca, Amerikanca Endija Rodika. Sa Dejvis kup selekcijom Srbijom zabeležio novu pobedu – u plejofu za povratak u Svetsku grupu protiv reprezentacije Slovačke u Bratislavi.

U prvom delu takmčarske 2009. izostali su veći rezultati, najviše zbog povreda našeg asa, ali je briljirao u samom finišu sezone. Trofej je uzeo na čelindžeru u Monsu, igrao prvo finale ATP turnira u karijeri do kojeg je stigao na takmičenju u Moskvi, na ATP turniru u Beču je stigao do polufinala savladavši na tom putu, Amerikanca Iznera, Nemca Berera, Francuza Monfisa. Sezonu 2010. započeo je polufinalom singla ATP turnira u Čenaiju gde je stigao i do finala dubla u paru sa Luom iz Tajpeha, na Gemax Openu 2010. u Beogradu takođe je bio polufinalista singla. ATP finale odigrao je u Den Bošu, polufinale u Los Anđelesu, u 2. kolu gren slema u Njujorku pružio je briljantnu partiju i eliminisao najboljeg tenisera Amerike Endija Rodika. Nakon plasmana u finale Davis cupa sa reprezentacijom Srbije Janko je odigrao finale dubla u Moskvi u paru sa zemljakom Troickim, stigao do polufinala dubla u Bazelu. Sezonu 2011. počeo je polufinalom singla i dubla na ATP turniru u Čenaiju. Treće ATP finale u karijeri odigrao je na turniru u Delrej Biču gde ga je u borbi za titulu zaustavio Argentinac Del Potro. Na Serbian Openu meč polufinala zbog povrede predao je zemljaku Đokoviću. Novo ATP finale četvrto u karijeri odigrao je u Istburnu. Na turniru iz Masters serije u Montrealu stigao je do polufinala i time 20. mesta na ATP listi. U Njujorku, na poslednjem gren slem turniru u sezoni zaustavljen je u četvrtfinalu od zemljaka Đokovića, posle fantastičnog meča i igre koju su prikazali srpski asovi. Nakon Davis cup meča koji je Srbija odigrala u beogradskoj Areni protiv selekcije Argentine, Janko je odputovao u Maleziju gde je osvojio prvi ATP trofej u karijeri – Kuala Lumpur.

Bio je to samo početak briljantnog finiša takmičarske 2011. u režiji srpskog asa Tipsarevića. Usledilo je novi trofej iskovan u Moskvi, zatim nedelju dana kasnije i peto finale sezone do koga je stigao u St. Petersburgu. Kruna sezone za Tipsarevića bio je plasman na završni turnir u sezoni – Masters u Londonu koji okuplja osam najboljih igrača planete u aktuelnoj takmičarskoj godini. Janko je u London otišao kao prva zamena i nakon povrede najboljeg igrača Velike Britanije Endija Mareja, zamenio ovog igrača i odigrao dva meča, posle velike borbe u tri seta izgubio od Čeha Berhdiha, pobedio takođe u tri seta kolegu iz reprezentacije Novaka Đokovića. Sezonu 2012.

Janko je započeo finalom singla u Čenaiju koje je posle velike borbe izgubio od Kanađanina Miloša Raonića 7:6(4), 6:7(4), 6:7(4) i tiutlom u dublu, takođe u Indiji koju je osvojio u paru sa Indijcem Leanderom Paesom. Predvodio je Davis cup tim Srbije u meču prvog kola Svetske grupe u Nišu protiv selekcije Švedske kada je ostvarena ubedljiva pobeda i plasman u četvrtfinale u kome je u Češkoj Janko odigrao maratonski meč protiv Stepaneka i nakon pet sati igre doneo poen Srbiji. U toku 2012. Tipsarević je nanizao veliki broj pobeda. Četvrtfinale igrao je na Mastersu u Majamiju i US Openu, polufinale Mastersa u Madridu i Torontu i turnira u Beču, osvojio je trofej u Štutgartu i igrao finale u Gaštadu. Učestvovao je na završnom Mastersu u Londonu, a boje Srbije branio je i na Olimpijskim igrama koje su takođe održane u prestonici Velike Britanije. Sezonu 2013. započeo je osvajanjem četvrtog ATP trofeja u karijeri, ovaj put u Čenaiju (Indija). Usledila je povreda u toku gren slem turnira u Melburnu koja je dugo mučila reprezentativca Srbije i dovela do rezultatske krize. Janko je na US Openu 2013. Pokazao da vraća sjaj i moć u igri našeg asa, usledilo je učešće u meču Dejvis kupa u beogradskoj Areni protiv selekcije Kanade kada je zabeležio pobedu u odlučujućem petom meču i odveo Srbiju u novo finale Dejvis kup takmičenja.

Nakon ove pobede Janko je zbog povrede odsustvovao sa takmičarske scene godinu i pet meseci, vratio se na teren u martu 2015. na turniru iz Masters serije u Majamiju gde je odigrao dubl sa kolegom iz reprezentacije Novakom Đokovićem sa kojim je u avgustu odigrao i polufinale dubla u Montrealu. Prvi singl meč nakon velike pauze odigrao je u Hjustonu u aprilu 2015. i zabeležio pobedu, usledila je povreda kolena, koja Janku nije dozvolila da ostvari sve planove koje je imao po porvatku na teren. Morao je na novu operaciju, ovaj put kolena. Proslavljeni teniski as Srbije Janko Tipsarević je dobio i ovu bitku i ponovo počeo da pruža briljantne partije na teniskim poprištima širom sveta i predstavlja kako sebe tako i Srbiju u najlepšem svetlu. Bitke na terenima, ali i povredama su se nastavile i bile konstantne, nikada nije odustajao, a paraleleno je vredno radio i gradio tenisku akademiju „Tipsarević“ koja je danas jedan velelepni sportski centar u Beogradu iz kojeg niču novi šampioni. Od 2016. do danas, u godinama koje su obeležile borbe sa povredama, operacije, ali i borba za povratak na ATP scenu, osvojio je pet čelendžera, ponovo stigao u svetsku elitu na ATP listi (55. mesto), skidao skalpove igračima iz samog vrha.

Šampion koji se nebrojeno puta pokazao i dokazao, naš Janko, odigraće poslednji profesionalni meč u Madridu novembra 2019. na Dejvis kupu, Verujemo da ćemo biti svedoci još jedne teniske šampionske rapsodije u nacionalnom dresu na koje nas je Tipsarević navikao tokom cele njegove karijere.

 

Kroki za biografiju

Datum rođenja: 22. jun 1984. godine – Beograd

Igra desnom rukom

Prebivalište: Beograd

ATP rejting:

singl – 257 (8. najbolji rang zabeležio 02.04.2012),

dubl – 182 (46-najbolji rand zabeležio 25.04.2011.)

Visina: 180 cm

Težina: 80 kg

Na BK Univerzitetu u Beogradu 2006. diplomirao na odseku sportski menadžment

Profesionalac od 2001. godine

Supruga Biljana, kći Emili