I MLAĐE SNAGE IMAJU VELIKE ŠANSE DA STIGNU DO TOKIJA

Last Updated: 19/03/2018Autor

VESLANJE

Aleksandar Beđik pripada sjajnoj generaciji srpskog veslanja rođenoj 1995. koja je astronomske visine nagovestila 2013, sjajnom oproštajnom sezonom na međunarodnoj juniorskoj sceni. On je te godine osvojio bronzu u dvojcu bez kormilara sa Igorom Lončarevićem na Evropskom prvenstvu za juniore u Minsku, a potom za svega sekundu i po ostao bez svetskog odličja u istom čamcu na planetarnom šampionatu za juniore u Trakaiju. I zbog nekih objektivnih okolnosti na novo odličje na međunarodnoj sceni čekao je četiri godine kada je lane postao evropski viceprvak u dubl skulu sa Igorom Đerićem na šampionatu Starog kontinenta za seniore do 23 godine u Krušvicama. Upravo je prošla sezona u kojoj je, između ostalog i u četvercu bez kormilara na Svetskom prvenstvu za seniore zauzeo peto mesto, bila njegova povratnička. Ujedno, te 2017. dokazao je i sebi i drugima da je ponovo na pobedničkom koloseku i da će na svetskoj i evropskoj seniorskoj veslačkoj pozornici tek pokazati šta može i ume.

– Posle staža u juniorskoj kategoriji usledio je jedan specifičan period. Dugo sam se dvoumio da li da veslačku i obrazovnu karijeru nastavim u Americi. Imao sam čak i ozbiljnu ponudu Univerzitet Vašington da se priključim njihovom timu. Međutim, na kraju sam i definitivno odustao i odlučio da svoju priču nastavim da gradim u Srbiji. Pre dve godine sam se priključio treninzima prve grupe Partizana i neposredno nakon toga sam se razboleo zbog čega sam dobar deo 2016. godine morao da propustim. Sa maksimalnim treninzima sam ponovo počeo u novembru te godine. Polako ali sigurno sam se vraćao u formu i zaslužena nagrada stigla je kroz rezultate u 2017. Prezadovoljan sam kako sam izveslao moju poslednju godinu kao mlađi senior, koja je bila odlična uvertira za prelazak u seniore A. Iako je u trenucima pauze bilo teško nijednog momenta nisam pomislio da od svega dignem ruke, jer sam ima konstantnu želju i beskrajni motiv da dokažem ono što sam već dokazao kao junior – da imam kvalitet za visoke veslačke domete – kaže na počeku Aleksandar Beđik koji je 2012. postao evropski juniorski prvak u četvercu sa kormilarom u kojem je iste sezone stigao i do svetske juniorske bronze.

Karijeru u seniorima A počeo je više nego uspešno. Na Prvenstvu Srbije na ergometrima okitio se bronzanom medaljom postavivši i svoj lični rekord – 5:55.80, a pre nekoliko dana je zauzeo četvrto mesto u skifu na Prolećnoj daljinskoj regati u Zagrebu.

– Odlično sam odradio zimski pripremni period. Najbolji dokaz za to je Ergometrijada gde sam sa sjajnim rezultatom stigao do trećeg mesta. Sigurno je da sam mogao da izveslam malo bolji rezultat na Daljinskoj regati u glavnom gradu Hrvatske. Međutim, celu prošlu sezonu sam veslao u četvercu i dubl skulu, sa malo treninga u skifu sam otišao na takmičenje u Zagreb i to bi mogao da bude jedan od razloga što nisam postigao vreme za koje sam imao i realan kvalitet – ističe Beđik.

Novi test pred početak formiranja posada za nastupajuću sezonu kandidate za sastav reprezentacije očekuje kroz dve nedelje na Savskom jezeru gde će se veslati 3×4.000 m.

– Videću u kom čamcu ću veslati martovski test, a bez obzira na to moje je da i na ovoj proveri pokažem da mi je mesto u ovogodišnjem državnom timu. Želja mi je da upadnem u čamac koji će imati kvalitet da na Evropskom prvenstvu za seniore stigne do finala, a na Svetskom prvenstvu za seniore barem do B finala. I dalje su sve kombinacije u opticaju, uključujući i onu da zaveslam sa starijim bratom Nenadom u dvojcu. Na pripremama u Turskoj odradili smo nekoliko zajedničkih treninga u ovom čamcu i pokazali visok kvalitet. Međutim, treneri će najbolje proceniti koja je opcija najbolja – smatra Beđik i dodaje – U svakom slučaju siguran sam da i on nas nadolazećih seniorskih snaga može da se napravi čamac koji bi imao velike šanse da se plasira na Olimpijske igre u Tokiju 2020. U tu, uslovno rečeno, mlađu grupu reprezentativaca spadaju Igor Đerić, koji i ove sezone može da se takmiči za mlađe seniore, kao i „Amerikanci“ Viktor Pivač i Martin Mačković, koji ju moje godište, i tri godine mlađi Damjan Lazić, Vanja Obradović… Kada budemo skupa u Srbiju u junu verovatno ćemo probati razne varijante, a verujem da bi barem jedna mogla da bude ona prava. Sa kompletnim zajedničkim pripremama dogodine ona bi svakako mogla da se nada odličnom rezultatu na Svetskom prvenstvu za seniore 2019, glavnom kvalifikacionom takmičenju za Igre 2020.

Beđik pored veslanja pohađa školu za trenere jer bi voleo da nakon karijere u tom svojstvu ostane u sportu koji je počeo da trenira u Veslačkom klubu Palić 2006, iz kojeg je 2010. prešao u Partizan.

– Profesori mi izlaze u susret i uspevam nekako da školovanje uskladim sa veslanjem koje mi je na ubedljivo prvom mestu. Iako do kraja karijere ima još mnogo vremena već sada znam da je trenerski poziv način na koji bi voleo da produžim svoju veslačku priču – zaključuje Beđik.