ŠAH

Kružok šahovskih zaljubljenika okupljen ispod istočne tribine stadiona OFK Beograda na Karaburmi u Šah klubu Beograd, organizovao je još jedno divno šahovsko veče. Kako je predsednik kluba Aca Milićević rekao u pozdravnoj reči, na razočarenje pedantih statističara, povod nije neka “okrugla” godina niti jubilej, već želja da se ispriča priča o šahovskom velikanu kakav je bio Mihail Miša Talj, osmi i najmlađi svetski prvak 1960-1961:

– Zvali su ga “Gusar iz Rige”, ali se meni čini da je bio više Robin Hud iz Rige jer je onako mali i neugledan, pobeđivao šahovske Golijate. Bio je iskreni prijatelj Beograda i naših šahista. Obožavale su ga generacije ljubitelja šaha ne samo zbog vrhunske igre, već i zbog toga što je bio boem i sasvim običan čovek. Zbog toga smo se i odlučili da mu posvetimo ovo šahovsko veče.

Pozdravio je i ugledne zvanice Vasilija Galaksionova zamenika direktora Ruskog doma, velemajstora Aleksandra Matanovića, profesora Filološkog fakulteta Mila Lompara, uglednog diplomatu i prijatelja kluba Vladislava Jovanovića, pesnika i šahovskog zaljubljenika Ljubivoja Ršumovića, velemajstora i novog doktora nauka Bojana Vučkovića, inter majstore Ninu Dragašević, Sanju Jovanović i Dušicu Čejić, inter majstora i plodnog pisca Miloša Jovičića, dvostrukog velemajstora problemskog šaha, urednika Šahovske rubrike Politike Marjana Kovačevića, Mišu Mladenovića, Dragana Kotevskog, šahovskog veterana – olimpijca Božidara Đuraševića i druge goste i prijatelje kluba.

Sjajan video materijal o Talju pripremio je novinar Radio Beograda Miroslav Nešić, kao i kazivanje legende Milunke Lazarević. Rekao je i da se prvo nećkala jer “ne zna šta da priča” da bi, potom, govorila skoro – sat i po! Evo nekoliko interesantnih crtica:

“… Jednom me je na nekom turniru zamolio da mu donesem knjige beletristike na srpskom, dobro je čitao na našem jeziku. Odnela sam mu i sutradan je tražio još. Zaprepastila sam se, upitala sam ga kako je uspeo da ih tako brzo pročita, a on mi je rekao da ga “propitam” i citirao je, doslovce, stranu koju sam mu tražila. Imao je fotografsko pamćenje, tada nisam ni znala šta je to… Matematičke operacije sa brojevima od po pet – šest cifara radio je iz glave…Na Olimpijadi u Mihnenu 1952. igrale su 52 reprezentacije, a Talj je studentima koji su pravili biltene umeo da izdiktira sve partije i rezultate…”

“…Možda i najkonkretniji opis igre Miše Talja dao je čika Bora Kostić rekavši da Talj stvara probleme koje možeš da rešiš tek za tri dana, a moraš da ih rešiš za tri sata…”

„… U Beogradu na „Turniru kandidata“ 1959. posle dobijene partije navijači su ga na izlazu iz Doma sindikata nosili na rukama ka hotelu Metropol i usput mu sugerisali šta sutra da radi Fišeru- da žrtvuje konja, lovca, kvalitet… Saobraćaj stao, milicija krči put, niko se ne buni. Kod Pravnog pitam one što ga nose da li vole Talja. Odgovaraju, naravno da ga vole… Kažem im da ga spuste čeka ga telefon da javi rezultate u Rigu svom časopisu. Spuštaju ga, trči u Metropol, a navijači ostaju pod prozorima i skandiraju „Miša, Miša…“. Drugi put su ga nosili, zajedno sa automobilom u kome je bio, kada se vratio 1960. u Rigu posle osvajanja titule prvaka sveta…“

„…Spavao je malo, dva tri sata, kao Napoleon… Takvi ljudi brzo žive, ali i brzo umiru…“

„… Kada je u meču Karpov – Kasparov Karpov izjednačio, ponestale su ideje u štabu Kasparova. To je velika „vojna tajna“ ali, lanuću, neka ostane za istoriju da je na dan pauze glasnik otišao na more gde sa Miša odmarao, da pronađe „vlasnika ideja“ i taj meč je Kasparov dobio…“

„… Jednom sam pitala Spaskog kako dobija Talja. Odgovorio je: „Igram dve partije- u jednoj sprovodim svoju ideju a u drugoj stalno dežuram zbog njegovih šahovskih štoseva jer nemate pojma šta mu sve pada na pamet. Kada se završi, iscrpljen sam kao da sam igrao protiv dva velemajstora…“

„…Riga se ponela ružno prema Talju kada je umro. Izbacili su mu ženu sa kćerkom iz stana na ulicu. Neki Taljev obožavalac ih je pozvao u Nemačku da kćerka studira klavir… Sin iz prvog braka mu je u Izraelu i bio je jednom u Moskvi na „Memorijalu Talja…“

„…Drugi šahovski geniji, na primer Fišer i Spaski, umeli su da budu veoma žestoki prema onima koje ne podnose. Talj nije bio takav, nikada nikoga nije uvredio, bio je „munja epohe“, najbrže misleći čovek koga sam srela i najduhovitiji prvak sveta… Bio je zaljubljen u igru, Fišer je bio zaljubljen u analize i ideje…“

Velemajstor Aleksandar Matanović u uvodu je istakao da se Talj pojavio u vreme kada je SSSR domirao u šahovskom svetu sa plejadom velikih igrača: Botvinikom, Keresom, Smislovim, Štajnom, Polugajevskim, Petrosjanom, Averbahom… i kada je stvorena i titula „najbolji šahista sveta izvan SSSR“:

– Ugledni filozof Mihajlo Marković reko je da „u uslovima nesloboda, genije bira područje gde slobodno može da se izrazi“. U SSSR je bilo nekoliko hiljada vrhunskih šahista, a naredbom Staljina da je šah pozitivna delatnost i da je treba negovati, desetine hiljada talentovane dece se njime bavilo. Iz takvog sistema izrastao je i Talj koji je sa deset godina odmah pošao u treći razred, da bi kasnije, jednom, rekao da je bio razočaran procenom pedagoga jer je mislio da treba da krene u – četvrti. Tačno je i da je imao sjajno pamćenje, na jednoj simultanci u Cirihu prišao mu je igrač koji je izgubio i rekao da bi ga pobedio da je odgirao to i to. Talj mu je uzvratio da bi tada on odigrao to i to i da bi ipak izgubio a zatim mu je izdiktirao poteze sa svih 15 tabli.

Matanović se prisetio i Međuzonskog turnira u Portorožu 1958. Kada je Bronštajn izgubio u poslednjem kolu od Kardosa i nije se plasirao na Turnir kandidata, Talj je cele noć sa njim igrao brzopotezne partije na bazenu da bi mu odvratio misli…

– Nije znao da pliva i na plaži u Portorožu brčkao se u plićaku. Neko od navijača mu je dobacio da je hrabar samo za tablom i da ne sme u duboku vodu. Odmah je skočio, rekao „Zar ja da ne smem“ otišao u duboku vodu i spasioci su morali da ga izvlače… Navijači i publika su mu bili veoma važni…“

Na studentskom Šampionatu sveta 1956. u Švedskoj, Jugoslavija je imala jaku ekipu a SSSR im je bio prepreka do prvog mesta. Matanović se seća da su svi govorili da „kada ove prođemo put do vrha je otvoren“. Bilo je 4:0 za SSSR, Matanović je izgubio od Korčnoja, a Ivkov od Talja.

– Godinu dana kasnije Talj, još uvek anonimac, osvojio je titulu na 37. Šampionatu SSSR. Kada se vraćao iz dvorane posle prekinute partije protiv Boleslavskog, zamišljen prešao je ulicu na zabranjenom mestu. Milicioner ga je zaustavio i pošto nije imao ličnu kartu, odveo u stanicu. Šef je u kancelariji na stolu imao tablu i analizirao je upravo partiju Boleskavski – Talj, jer je poteze javio radio. Ne dižući glavu sa table, pitao je Talja kako se zove a on je odgovorio: „Mihail Talj“. Komandant je na to dreknuo „Pa zar još jedan Talj“! „Da, ali ja sam onaj pravi“ – odgovorio je Talj. Potom su analizirali celu noć partiju koju je, uprkos toj pomoći milicije, – izgubio…

Jedini igrač sa kojim je Talj imao negativan skor bio je Korčnoj koji je jednom pecnuo Talja rekavši da je „njihov međusobni skor 5:5- ja sam dobio pet partija a Talj je osvojio pet remija“. Ukupno je bilo 9:1 za Korčnoja, koji je objasnio onaj jedan poraz rečenicom: „Vidite, i u šahu se dešavaju čuda“.

– Keres je jednom rekao da je „nevolja sa šahistima, što kao i balerine, ne znaju kada treba da se povuku“. Botvinik je, na primer, izbegao tu zamku jer mu je supruga bila balerina. Talj je dugo igrao, poslednji put 1992. u Barseloni i sa Korčnojem podelio osmo – deseto mesto od 12 učesnika. Na Prvenstvu SSSR 1991. bio je na deobi od 30. do 40. mesta od 50 učesnika. Igrao je već ozbiljno narušenog zdravlja, posle 12 operacija. Bio je to veličanstveni trijumf duha nad telom. Njegovim odlaskom vratio se mir na šahovskim tablama. Nije više bilo grupisanja figura u centru i bezbrojnih žrtava, kako je voleo da igra Talj, ponovo su se brojale izgubljene figure…

Inter majstor Ivan Martić analizirao je partiju Talj – Polugajevski iz 1959, a velemajstor Bojan Vučković dve partije: Talj-Ulman iz 1971. i sa nepoznatim protivnikom na sumultanci 1958. Posebno je bila interesantna i analiza olimpijca Božidara Đuraševića njegove partije protiv Talja sa Studentskog prvenstva sveta 1958.

Veoma lep deo večeri bilo je uručenje nagrada članovima Šahovske akademije kluba Beograd, osvajačima medalja na nedavnim državnim šampionatima: Marku Daiću (prvak do osam godina), Marku Milanoviću (prvi do10 godina), Jovani Srdanović (deoba prvog mesta do 14 godina) i trećeplasiranom Dušanu Mijatoviću (do 16 godina). Marko Milanović je analizirao i svoju partiju sa šampionata. Darovani su knjigama koje im je predao Ljubivoje Ršumović:

– Nema ništa lepše nego detetu dati knjigu. Anatol Frans je rekao: “Čitajte da biste živeli“. Čitajući, proživljavate još stotine života junaka iz knjiga…- poručio je Ršumović.

Knjigama su darovani i roditelji najmlađih šahista. Aca Milićević je istakao da iza „svakog uspešnog deteta – šahiste stoji uspešna i uporna mama“ i da se Šahovska akademija kluba Beograd, koja radi sa skromnim sredstvima a beleži izuzetne rezultate, na ovaj način zahvaljuje i njima.

Vasilije Galaksionov, zamenika direktora Ruskog doma, uručio je Aci Milićeviću i prigodan suvenir za klub i zahvalio se na sjajnom šahovskom druženju.

 

Najmlađi svetski šampion

Mihail Nehemjevič Talj rođen je u Rigi 1936. Preminuo je u Moskvi 1992. Velemajstor je postao 1957. a 1960. je sa 24 godine osvojio titulu osmog šampiona sveta kao najmlađi u istoriji.

Sa 17 godina, postao je prvak Litvanije. Sa 19 godina debitovao je 1956. na Šampionatu SSSR i podelio 5-7. mesto. Prvi put je pobedio je na Šampionatu SSSR 1957. Naredne godine slavio je na „Međuzonskom turniru“ u Portorožu ispred Petrosjana, Gligorića, Fišera, Olafsona… Potom je 1959. sjajno odgrao „Turnire kandidata“ Bled – Zagreb – Beograd. Fišera je tukao 4:0. U Moskvi u meču za prvaka sveta 1960. pobedio je Mihaila Botvinika sa 12,5:8,5. U revanšu 1961. izgubio je titulu (već načet bolešću bubrega) sa 13:8. Učestvovao je u završnicama „Mečeva kadidata“ 1965. (izgubio do Spaksog) i 1968. (izgubio od Korčnoja) i 1980. (izgubio u četvrtfinalu od Polugajevskog). Na „Turniru kandidata“ 1985. bio je na deobi 4-5. mesta.

Prvak SSSR bio je šest puta (1957, 1958, 1967, 1972, 1974. i 1978). Ukupno je igrao 21 put na Prvenstvima SSSR. Osam puta je bio član šampionske ekipe SSSR na šahovskim Olimpijadama (1958-1982) i pet puta je osvajio zlato na svojoj tabli. Šest puta je bio u timu SSSR koji je pobedio na Prvenstvu Evrope (1957-1980). U „Meču stoleća“ 1970. u Beogradu odigrao je nerešeno na devetoj tabli sa Najdorfom (2:2).

Koliko je Talj voleo šah svedoči i podatak da je mesec dana pre smrti (umro je 27. juna 1992) izašao iz bolnice i igrao na blic turniru u Moskvi. Osvojio je treće mesto iza Kasparova i Bareeva.