ŠAH

Šahovski klub Beograd organizvao je još jedno divno šahovsko veče! U prepunoj sali ispod istočne tribine stadiona OFK Beograda tražila se „stolica više“. Bilo je posvećeno velikom šahisti, šampionu sveta (2000-2002, 2007-2013) indijskom velemajstoru Višvanatanu Anandu, dok je šarmer beogradskog novinarstva i šaha Krca Rakić, dugogodišnji urednik šahovske rubrike „Politike Ekspres“ uz muziku i divne priče oživeo sećanje na pevača i zaljubljenika u šah, Mikija Jevremovića.

– U 2017. navršilo se 30 godina od Anandove titule omladinskog prvaka sveta, 30 godina od kako je postao velemajstor, a u ponedeljak će proslaviti 47 rođendan- rekao je u uvodnoj reči Aca Milićević predsednik ŠK Beograd.- Ovo su bili sjajni povodi da se se još nešo čuje o karijeri šahiste, koga su zbog brzine u igri i analizama upoređivali se velikim Kapablankom i koji je nekoliko puta bio u Beogradu i stekao ogroman broj prijatelja i poštovalaca. Pozvali smo i predstavnike Ambasada Indije, ali su se uoči samog početka izvinili jer su iskrsle neke neodložne obaveze. Takođe, želeli smo da drugi deo večeri bude omaž našem velikom prijatelju, šahisti i pevaču, Mikiju Jevremoviću koji je preminuo sredinom januara ove godine.

O svojim susretima sa Anandom govorio je intermajstor Jovica Todorović, istakvši da je „igrao lako kao što diše, dok su se protivnici u grču znojili i dahtali“. Analizirao je i partiju iz 1992. Anad – Hibner (Ruska partija) u kojoj je Anand se dve sjajne, elegantne „male kombinacije“ u stilu Kapablanke naterao Hibnera, u tom trenutku jednog od vodećih svetskih igrača, na predaju.

Momčilo Despotović, inter majstor, prisetio se velikog turnira „ GMA JAT open“ u Hotelu „Jugoslavija“ u Beogradu 1988. Igran je u okviru kvalifikacija za Svetski kup. Učestvovalo je 258 igrača iz 27 zemalja, a među njima 100 velemajstora i 76 međunarodnih majstora, što je do tada nezabeležen rekord. Nagradni fond bio je 100.000 dolara.

– Privukla mi je pažnju partija Zdenka Krnića i Ananda. Odigrali su možda 20-tak poteza i Krnić je već bio u cajtnotu, dok je Anand potrošio možda 10-tak minuta. Igrao je sa neverovatnom lakoćom i brzinom, a po načinu kako je analizirao partije, šta je sve video i kakva je rešenja nalazio, podseća na našeg Ljubomira Ljubojevića – rekao je Despotović.

Novinar Radio Beograda Miroslav Nešić nadahnuto je pročitao, kako je Aca Milićević sjajno uočio, „šahovski esej o Anandu“ Milunke Lazarević. Prenosimo nekoliko odlomaka:

…Jedne godine u Madrasu u Indiji učestvovala sam na ženskom turniru. U tom gradu postoji „Šahovski klub Mihail Talj“. Zamolili su me da održim predavanje o Talju i pitali su me zašto, iako su ga nekoliko puta zvali, nije došo u njihov klub. Nisam mogla da im odgovorim da on ne da nije hteo, nego mi nisu dali da dođe u posetu…

…U toj gomili dece u klubu primetila sam i dečaka sa crnim očima poput dijamanta. To je bio blesak kao iz kosmosa. E, to dete je za godinu dana postalo omladinski prvak sveta, bio je to Višvanatan Anand. Ubrzo je otišao u Manilu da radi sa Toreom…

….Uočili smo da Anand troši za partiju pet, najviše deset minuta. Najbrži je šahista, brži i od Kapablanke. Tokom Olimpijade u Novom Sadu 1990. trošio je i po pola sata za partiju. Pitala sam ga:

-Šta je sa Vama, da niste ostareli?

– Ne, sada sam kapiten naše reprezentacije pa moram da gledam i partije svojih saigrača.

…Anand je po brzini igre ispred Kapablanke. To je bogom dano. Nagledala sam se partija genija i Talja, Spaskog, Fišera i Bronštajna…ali brzina Anandove igre je apsolutno neobjašnjiva. Uz to, on u tako kratkom vremenu odigra mnogo lepih poteza. U lepoti Taljeve igre ima grubosti. To sama nazvala dramski tenor. U Anandovoj igri je sve u svili, kao lirski tenor. To je simfonija lepote…

…Osim Ananda, Vladimira Kramnika i Borisa Spaskog ne postoji ni jedan prvak sveta u čijoj karijeri nema polumrlje ili mrlje. Anand je toliko omiljen kod svih, osim kod jednog nevaspitanog prvaka sveta Garija Kasparova…

…Na superturniru Invest banke 1997. upoznala sam Anandovu suprgu Arunu, divno stvorenje. U to vreme, Anandu je bio hobi posmatranje zvezda, čak je kupio i teleskop. Zanimalo ga je i kulinarstvo…

…Njegov šah je bio najlirskiji šah koji sam pratila dok sam igrala…Njegove kombinacije su božanske…

Legendarni šahovski novinar Dragoljub Joksimović, dugogodišnji urednik Šahovske rubrike Politike i selektor, prisetio se Olimpijade u Solunu 1984:

– Privukao mi je pažnju dečačić u indijskoj reprezentaciji kome je samo glava virila iznad stola. Igrao je mirno, ali brzo, a njegov protvnik Norvežanin se znojio, mučio i – izgubio. Kod gospođe koja je vodila indijski tim sam se raspitao i rekli su mi da je to Anand, koji je te godine osvojio drugo mesto na omladinskom Šampionatu Azije. Imao je nepunih 15 godina, četiri godine kasnije postao je omladinski prvak sveta.

Velemajstor Aleksandar Matanović govorio je o utiscima sa turnira kandidata u Indiji 1994:

– Bilo je nevervatno koliko je bio popularan, od aerodroma u Nju Dehiju do grada, a to je deset kilometra, na svakih 100 metara na stubovima su bile njegove velike slike. Igrao je protiv Kamskog i sala je bila krcata, mislim da je tu bilo dosta ljudi koji nisu znali šah, ali su želeli da ga vide. Meč je završen 4:4 pa su se igrale dve partije po ubrzanom tempu. Anand, poznat po brzini, je igubio. Uveren sam da je platio danak ogromnom pritisku zbog popularnosti.

Branislav Krca Rakić, školski drug Mikija Jevremovića, koji je napisao i reči za mnogo Mikijevih pesama, u veoma toplom i emocijama obojenom izlaganju, evocirao je uspomene na decenije druženja, uz stihove i hitove „S kim si sada kad je tužno vreme“ i „Mama“.

– Otišao je negde daleko, ali je ostao da živi u našim srcima i srcima miliona drugih koji su njegove pesme ispijali kao vino. Bio je čovek sa tananom, dobrom dušom. Naš nobelovac Ivo Andrić je rekao da je razlika između običnih ljudi i onih sa tananom dušom u tome što ovi drugi u životu mnogo dublje uzdišu. Družeći se sa Mikijem, dobro znam da su njegovi uzdasi bili izuzetno duboki- rekao je Rakić koji je preuzeo na sebe da Mikijevom bratu Zoranu, koji zbog bolesti nije mogao da prisustvuje, odnese fotografiju na kojoj su Miki Jevremović, Svetozar Gligorić, Matija Bećković i Krca Rakić…

Jedan od naših najuglednijih aforističara Dragutin Minić Karlo prosetio se vojničkih dana sa Mikijem Jevremovićem:

-Jednog dana sam ga video snuždenog i umornog, pa sam i ponudio da odigramo neku partiju šaha. Odbio je, pa sam se zaprepastio, jer kad Miki odbija da igra šah tada nešto ozbiljno nije u redu.Tek posle sam saznao da su ga oficiri iz kasarne terali da u obližnjem motelu svako veče peva do zore… Neispavanom, nije mu bilo do šaha.

O Mikju Jevremoviću kao šahisti govorio je i intermajstor Momčilo Despotović:

– Upoznao sam ga u Šahovskom domu na Terazijama 12 koji je radio od 1965. do 1971. Tamo se igrao „cuger“ po ceo dan. Imao je snagu prvokategornika. Kao beli igrao je Englesko otvaranje, kao crni Francusku odbranu. Mnogima mladim igračima iz jakih klubova, kojih je Beograd u to vreme bio pun, bio je ljuti protivnik.

Sjajnom druženju prisustvovali su velemajstori Aleksandar Matanović i Bojan Vučković, itermajstori Gordana Marković, Sanja Jovanović, Dušica Čejić, Momčilo Despotović, Jovica Todorović, dvostruki velemajstor problemskog šaha Marjan Kovačević, kadetska vicešampionka Evrope Jovana Srdanović, sjajni mladi problemista Ilija Serafimović, kao i brojni mladi šahisti i šahistkinje, polaznici Akademije ŠK Beograd. Aca Milićević je istakao:

– Posebno mi je drago što su sa nama bili i istaknuti diplomata i nekadašnji ministar inostranih poslava Vladislav Jovanović, profesori Dragoslav Đukanović, Andrija Savić, Zoran Božović, organizator meča Dalas- Beograd profesor Miloš Nedeljković, veliki šahovski novinar i pregalac Dragoljub Joksimović od koga sa velikim nestrpljenjen očekujemo knjigu sećanja na deset šahovskih Olimpijada na kojima je bio, kao i veliki prijatelj kluba Anđelko Mučibabić – Juga.