U sjajnoj atmosferi, Šabac i Radnički su odigrali utakmicu dostojnu finala Kupa Srbije. Pobedio je zasluženo Radnički (10:8) i tako po drugi put uspeo da osvoji vredan trofej. Medalje su igračima oba tima uručili generalni sekretar Nemanja Marijan i izvršni direktor Đorđe Đorđević dok je veliki pehar kapitenu Radničkog Nikoli Tomaševiću predao predsednik VSS Viktor Jelenič. Šabac je bolje otvorio utakmicu i u prvoj polovini prve četvrtine vodio 2:0. Teški je Radnički probijao odbranu, imao muke sa igračem više ali je dizao nivo igre. Usledila je serija od četiri gola Radničkog, post Šapca je trajao desetak minuta. Ipak do kraja poluvremena je bilo 5:5.

Posle veliko odmora i nervoza i umor su činili svoje. Realizacija igrača više je bila slaba. U trećem delu po jedan gol na obe strane . Pčetkom poslednjeg dela iz peterca je Vučinić doveo Šabac u vodjstvo 7:6. I onda je napad njegovog tima stao a Radnički je kao protiv Crvene zvezde krenuo na sve ili ništa. Odlični Filip Janković je izjednačio , Šabac je propustio igrača vie, pogodio je zatim Toholj za 8:7, pa ponovo Šabac nije iskoristrio brojčanu prednost da bi dva minuta pre kraja Dino bio precizan za 9:7. Vasić je smanjio 40 sekundi pre kraja a konačan rezultat je postavio Frolov.

ŠABAC: Filipović, Eraković, Marković, Repanović, Ramirez 1, Vasić 1, Rogač, Ilić, Vasović, Vučinić 5, Matković, Velkić, Vukadinović, Radulović 1. Trener: Mirović.

RADNIČKI: Dobožanov, Branković 1, Stanojević 1, Janković 3, Toholj 1, Frolov 2, Lobov, Dino 1, Panić, Radovanlija, Lukić 1, Tomašević, Todorovski, Pljevančić. Trener: Stevanović.