U prostorijama Rukometnog saveza Srbije održana je konferencija za medije na kojoj su govorili selektor muške reprezentacije Nenad Peruničić i predsednik UO RSS, Božidar Đurković:

– Izvinite što je konferencija zakazana posle mesec dana. Ona je bila u planu tri dana po završetku EP, ali smo zajedno odlučili da pustimo vreme da prođe kako bismo staloženije razgovarali o svim stvarima. Nije ovo jednostavan trenutak za razgovor, ali kao odgovaran čovek ne bežim od odgovornosti da izađem pred vas i odgovorimo na sve ono što vas interesuje svestan rezultata koji smo ostvarili. On je jako bolan za sve, a ponajviše za nas na terenu – rekao je Peruničić i dodao:

– U jednom razgovoru sam dao osvrt da nemamo potpunu amneziju svega ono što se dešavalo do osamostaljenja Srbije. Sve ono što smo doživljavali sa mnogo kvalitetnijim igračima nego što ih imamo sada. Jako sam svestan situacije, sa velikom čašću i ponosom prihvatio da vodim reprezentaciju svestan koliko je to pipljiva stvar zbog svega što se dešavalo, a što najmanje ima veze sa terenom. Da mogu sve iz početka, sve bih uradio isto. Sa smenom generacije koja nije bila do kraja, jer je to dugotrajan proces. Svestan sam bio da kvalitet igrača nije kao što je bio ranije, ali ni sa nekim prethodnim nismo imali opipljive rezultate osim Evropskog prvenstva u Beogradu. Opredelio sam se na takav korak svestan rizika koji on nosi. Tako funkcionišem u životu, uvek biram teži način. Imali smo osam novih igrača u reprezentaciji. Već posle druge utakmice u kvalifikacijama za EP, posle Švajcarske, već tada sam osetio da se zaboravlja put, da postoji manjak optimizma, iako smo se okupili po prvi put pre sedam dana sa skoro novom reprezentacijom. Već tada smo splasnuli sa motivom da možemo da stvorimo reprezentaciju zdravih momaka koji nažalost nisu na tom reprezentativnom nivou. Verujem da mogu da nadograde sebe i da budu bolji nego što jesu trenutno. Već tada je splasnula podrška, gledao se trenutak kvalifikacija i plasmana, a ne vremena koje je potrebno za generaciju momaka koja nije spremna da se nosi sa ogromnim pritiskom koji nosi igranje za reprezentaciju – rekao je selektor i dodao:

– Odgovornost neka preuzme svako za ono što radi. Uvek sam ispred igrača. To su momci koje je biram i ponosno stojim ispred njih. Trebali smo više, želeli smo više. U tom smeru ne mogu momcima ništa da zamerim. Ljudi koji gledaju sa strane, vide poraz. Ne mogu ništa da im zamerim za ovih godinu i po dana. Gde god smo se pojavljivali, dobijali smo komplimente. Nije dovoljno srce na terenu i borba, na kraju presuđuje kvalitet, zdravlje i trenutna forma. Nažalost, zdravlje i formu nismo imali u važnom trenutku. Nisam želeo da zvuči kao alibi, uvek sam želeo da izvučemo maksimum iz trenutka u kome smo. Ostaje žal, bio je cilj drugi krug, verovao sam da možemo, gledajući napredak igrača kroz kvalifikacije. Verovao sam da možemo da napravimo dva koraka više, iako je proces podmlađivanja težak. Sportista sam u duši, ne otaljavam stvari, rukomet sam živeo kao igrač, nisam ga igrao. Možda je i moja greška što previše emocija ima u svemu tome, ali takav sam. Puno me je to koštalo u karijeri što idem srcem, ali takav sam. Žao mi je, jer znam koliko je momcima bilo stalo. Neke stvari se nisu poklopile. Želeli smo da imamo širinu u ekipi, da svako da svoj doprinos.

Poraz od Crne Gore…

– Sa ljudske strane najviše je zasmetalo potenciranje na tome. Teren ne doživljavam na politički način. Svaki protivnik mi je isti, gledam da ga pobedim na terenu. Vidim da je to najviše bolno što smo izgubili od Crne Gore, koja je šest meseci pre toga pobedila svetske prvake. Dotaklo se i moje pripadnosti. Kritike stoje, bilo ih je i biće ih, ne bežim od njih, ali u pripadnost moju ne dozvoljavam da se dira, jer moj patriotizam nikada nisam pokazivao rečima i busanjem u prsa, već konkretnim delima. To traje 20 godina, pomažem konkretno od Kosova do cele Srbije. To nema pravo niko da mi dira. Ponosan sam na ono što jesam. TO što sam radio u Srbiji nije merilo mog kvaliteta kao trenera. Nisam na sva zvona oglašavao ponude koje sam imao, ali nisam hteo da odem samo da bih otišao. Ponos i čast je biti selektor Srbije, a to što nisam rođen u Srbiji, ne čini me manje Srbinom. To sam morao da kažem, jer vidim da je to ispao najveći problem i da mi se to zamerilo. Na terenu ne postoji rat za pothranjivanje bilo čijeg ega. Nismo bili dobri, nismo bili skoncentrisani, ali ne dozvoljavam da se kritikuje odnos momaka prema dresu, jer je to ono što smo najviše kritikovao pre nego što sam došao na mesto selektora.

Status…

– Odgovornost neću prebaciti na nekog drugog. Svestan sam težine koju nosi moje prezime, sve ono što se dešavalo posle Prvenstva mi je to pokazalo. Mnogi su se javili. Šta god bude u budućnost, bez obzira na lične animozitete, ako želimo dobro rukometu, moramo biti jedinstveni. Srbija je podeljena, a svi žele dobro rukometu. Na taj način se ne želi dobro rukometu. Možemo da imamo različita mišljenja, ali ako imamo zajednički cilj, onda moramo biti u istom vozu. Pitanje o igračim koji nisu igrali na ovom Prvenstvu povelo se posle, ali to je pitanje za bivše selektore, da izađu i kažu šta se dešavalo i zbog čega ti momci ne žele da igraju za reprezentaciju. Svi znaju da sam na početku kontaktirao dva igrača za koje sam mislio da mogu biti vetar u leđa, Žarka Šešuma i Iliju Abutovića, u novembru 2018. godine. Rekli su da su prezasićeni, da nemaju nikakvu volju da igraju za reprezentaciju. Nisam želeo da ih provlačim kroz medije, bilo bi to neumesno. Znate ko se nije odazvao kod Ljube Obradovića za baraž, nismo pridavali značaj tome. Dali smo šansu momcima koji su bili juniorski reprezentativci, a koje niko nije pogledao 4-5 godina. To je problem koji se vuče duže vremena, ali vidim da se sada zaboravlja kako i šta se izdešavalo. Ostavku sam ponudio još u Austriji. To nije bežanje od problema, nisam ispunio svoj cilj. Predsednik Đurković zna da mene četvorogodišnji ugovor ne veže ni jedan način, osim onoga šta ću dati na terenu. To tako gledam. U toj situaciji nikada nisam gledao sebe, da zatvaram oči, jer sam rekao da ću menjati stvari ili me neće biti tu. On to jako dobro zna od samog početka. Utakmica sa Crnom Gorom nas je jako zabolela, ne kao poraz, već kao propuštena šansa da iznenađenjem u poslednjem kolu dođemo do drugog kruga. Dragan Škrbić je bio tu, tražio je da spustim loptu, jer vruće glave možete svašta i da kažete. Ponudio sam ostavku predsedniku i potpredsedniku već u Austriji. Posle mesec dana, odužile su se stvari, a dolaze važne stvari, EHF nedelja u aprilu i baraž u junu, podneo sam ostavku prošle nedelje. Ne želim da se ova situacija razvlači, jer sam svestan da snosim odgovornost onoga što ste videli na televiziji.

Peruničić je istakao dobru saradnju sa Savezom…

– Direktan sam i valjda ste naučili da govorim ono što mislim. Valjda sam zbog toga na vetrometini i ciljan. Što se tiče odnosa sa predsednikom i svim službama, zaista nikakav problem nisam imao. To vam pošteno kažem. Da mi je nešto ekstremno zasmetalo, to bih rekao. Kod mene nema muljanja i manipulisanja, to ostavljam onima koji to znaju. Možda u brzini neki stvari za igrače, tu malo zamerku imam, ali to oni znaju. Sve ono što sam tražio u smislu organizacije, igrača i uslova rada, to sam dobio. Bio bih nepošten kada bi bacao drvlje i kamenje kakako bi sebe sklonio. To ne radim, nikada takav nisam bio, niti ću biti.

Predsednik UO RSS, Božidar Đurković:

– Konferencija se odužila, jer sam imao neke obaveze prema EHF i boravka van zemlje do kraja januara. Zahvalio bi se Nenadu Peruničiću na iscrnoj izjavi. RSS je ozbiljna organizacija koja ništa ne radi iza leđa, ni preko noći. Na sledećoj sednici UO ostavka će se razmatrati i doneće se odluka. To će biti za neki dan. Prvi među jednakima nosim breme i teret 20. mesta na EP. Siguran sam da je Nenad dao sve od sebe učinio sve, sve je uvažio, imao respekta prema RSS. Imao je trnovit put od SP 2019 preko kvalifikacija. Nije bilo lako. Razumem ga u potpunosti. Sve što je sada izneo, tačno je. Ponudio je ostavku odmah posle poslednje utakmice u Gracu. Rekao sam mu da sačekam, da se stvari slegnu, da se vidimo sa ljudima u Beogradu, da porazgovaramo i da na organima Saveza donesemo pravu odluku. Nenad Peruničić će imati trajno mesto u RSS kada god poželi i šta god poželi. Dao je sve od sebe da ostvarimo dobar rezultat. Nismo ga ostvarili, razloge ste čuli. Dvadeseto mesto ne zaslužujemo, zaslužujemo više. Imamo sasvim dovoljno vremena da donesemo prave odluke i sačekamo mirni baraž u junu mesecu. Protivnika ćemo saznati posle žreba devetog marta. U međuvremenu, imamo kvalifikacioni turnir za žene u Đeru i šansu da se kvalifikujemo posle 32 godine na Olimpijske Igre.