It seams that you haven't connected with your Twitter account
20 July, 2019
PočetnaBoksNEMANJA GAVRILOVIĆ – BORAC LAVLJEG SRCA

NEMANJA GAVRILOVIĆ – BORAC LAVLJEG SRCA

Uzdigao se iznad svih, hrabrošću, žarom, energijom, snagom. Iz drugog plana, za bokserske sladokusce potpuno neočekivano, u konkurenciji 157 asova, krčio je put ka Olimpu i na kraju podigao pehar  57. po redu „Memorijala Branko Pešić – Beogradski pobednik 2019“, borac lavljeg srca, mladi reprezentativac Srbije, 19-godišnji Nemanja Gavrilović.

U finalnoj borbi u prepunoj hali SC „Šumice“ bokser BK Despot iz Smedereva pokazao je kako se bori srcem, kako je sve moguće kada se istinski želi i veruje u sebe, dokazao je da je najbolji iako mlad i tek na početku jedne verujemo velike bokserske priče. Ušao je u red legendi ovog drugog najstarijeg međunarodnog turnira za boksere u Evropi i jednog od najznačajnijih međunarodnih turnira na Starom kontinentu savladavši u finalu, u kategoriji do 60 kilograma, predstavnika Turske Hakana Dogana 3:2.

„Još uvek sam pod jakim utiskom, srećan, jako srećan. Sada vidim, sada znam da se svaki minut, dan, godina provedeni u sali, u ringu, svaki trening isplate, jer ovaj osećaj nakon pobede je neopisiv, prelep. Nakon pobede u kvalifikacijama i plasmana u polufinale kroz glavu mi je prolazila misao da je došao taj trenutak, da mogu do velike pobede i to me nije napuštalo sve do kraja. Vredno sam radio, pripremao se, svakim danom sve više verovao u sebe i govorio samo je nebo granica, možeš, moraš, ideš, ovo je tvoj put i hrabro gazi njime do konačne pobede. Najveći izazov u mojoj dosadašnjoj karijeri sam pretvorio u najlepšu noć u mom životu. Stigao sam do cilja, osvojio trofej „Beogradskog pobednika“, sada se odmah okrećem novim zadacima, jer uskoro sledi Prvenstvo Srbije koje sam osvajao poslednjih četiri godine i sada imam dodatni motiv i obavezu da nastavim istim putem. Hvala mojoj porodici, treneru Bojanu Arsiću, timu, publici, Bokserskom savezu Srbije, selektoru Perunoviću i predsedniku Borovčaninu koji je za kratko vreme oživeo boks u našoj zemlji. Najveća zahvlanost ide mom ocu, koji je od početka karijere najviše verovao u mene“ – kaže Gavrilović.

Doživeo je ovacije ljubitelja boksa koji su do poslednjeg mesta ispunili halu „Šumice“ u noći koja nam je donela novog boks asa Srbije, novu nadu za člana posade Olimpijskih igara što i jeste san svih naših reprezentativaca.

„Učestvovao sam na evropskim i svetskim prvenstvima, dugogodišnji sam član Bokserske reprezentacije Srbije. Uvek, na svako takmičenje sam išao da dostojanstveno branim boje Srbije i sa ciljem da dođem do samog kraja. San svakog od nas reprezentativaca je da se jednog dana nađemo na Olimpijskim igrama, to je bio naš put do sada, tako će biti i svaki naredni dan, dok ne ostvarimo zacrtano. To je težak put, popločan trnjem, ali nakon čarobne večeri u „Šumicama“ znam kako je kada šampionska krv prostruji venama, sada znam kakav je taj trenutak kada podižeš pehar namenjen veliko pobedniku, zato će mi svaki dan treninga biti lakši i neću odustajati od sna, biću posvećen tome da jednog dana ne samo budem učesnik Olimpijskih igara već Srbiji donesem jednu od medalja“ – istakao je mladi lav srpskog boksa Gavrilović kome je uzor višestruki svetski šampion, Kazahstanac Golovkin.