U Narodnom pozorištu, hramu srpske kulture, održana je završna svečanost povodom obeležavanja zlatnog jubileja 100 godina od osnivanja Fudbalskog saveza Srbije i dodela godišnjih priznanja FSS „Zlatna lopta Srbije“, najboljem fudbaleru, fudbalerki i najboljem treneru u 2019. godini. U prisustvu predstavnika države, predsednice Vlade Ane Brnabić, ministara Vlade Srbije, predsednika UEFA Aleksandra Čeferina i njegovih saradnika, brojnih legendi srpskog i jugoslovenskog fudbala, uglednih članova iz mnogih sfera društvenog i  sportskog života, svečana akademija FSS bila je podeljena u dva programska dela. Prvi se odnosio na pozorišnu predstavu koja je prisutne vodila kroz vreme, od dana osnivanja (13,april 1919), do današnjeg dana, i drugi, ceremonijalni deo, kada su uručena priznanja „Zlatna lopta FSS“ najboljim pojedincima u godini na izmaku. Prisutna je prvo pozdravila predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić…

-Želim da vam čestitam jedan vek srpskog fudbala i Fudbalskog saveza Srbije. Zaista mi je drago da sam sa vama kada fudbalska organizacija obeležava vek fudbala. Svi mi, naše porodice, očevi i dede, dobro pamte sve golove i propuštene šanse, sve nas vezuju posebne emocije. To je fudbal. O ugledu i poštovanju koje prati FSS govori i to što je danas vaš gost predsednik UEFA gospodin Čeferin. Koliko god bilo kritika i koliko god bili kritični prema sami sebi, naš fudbal beleži sve bolje rezultate, od klubova do seniorske reprezentacije i mlađih selekcija koji su redovni učesnici završnice, a bili su i prvaci sveta. A svi mi u državi, u svim sferama, lokalnoj samoupravi, imamo obavezu da vidimo kako će fudbal izgledati sutra, kako će buduće zvezde igrati i trenirati fudbal. I zato smo podržali incijativu predsednika Vučića da naša zemlja dobije Nacionalni stadion i čak šest novih stadiona širom Srbije. Svi ti objekti će uticati na razvijanje fer-pleja, ali i zdravlje mladih i njihovu budućnost. Sport je važna stavka u životu ljubav, fudbal je važan u celom svetu i zato želja da gradimo bolju, ali i sportsku infrastrukturu Srbije. Srbija je zemlja velikih šampiona i svako u svom domenu mora da uradi sve kako bi u budućnosti imali još mnogo uspeha – rekla je premijerka Vlade Srbije, Ana Brnabić.

Aleksander Čeferin, prvi čovek UEFA, pozdravio je predsednika Slavišu Kokezu i FSS čestitao jubilej…

-Dragi Slaviša, dragi Jovane, dragi prijatelji, izuzetno sam uzbuđen što sa vama obeležavam 100 godina FSS. Srbija je uvek bila zemlja fudbala, sporta i vekikih igrača, zemlja velikih emocija, neiscrpan rasadnik talenata. Nema fudbalske zemlje u svetu koja ne zna vaše igrače i trenere. Oduvek ste bili poznati po fudbalskim virtuozima. Kako je sve ovo bilo muguće? Zbog rada u klubovima i u Fudbalskom savezu. Još početkom 20 veka klubovi kao što su Bačka, Šumadija…udarili su temelj fudbala na ovim prostorima. Naravno, nijedna priča ne može da prođe bez klubova Partizana i Crvene zvezde, finaliste i pobednika Kupa šampiona. Strast ovog derbija odavno je prevazišla granice zemlje. Samo prave fudbalske zemlje imaju derbi kao vaš. Razvoj fudbala ne može da bude bez dobro organizovanog saveza. Ne mogu sve da pomenem, ali iskoristiću priliku da pomenem Slavišu Kokezu i Tomislava Karadžića za sve što su uradili i naravno, Zorana Lakovića mog saradnika u UEFI. Verujte da imate jakog ambasadora u Švajcarskoj. I voleo bih da pomenem sve igrače koji su preneli slavu fudbala, ali trebalo bi mi 100 godina…Samo ću da spomenem nekoliko imena, neće mi niko zameriti…Moša i Tirke, Rajko i Stjepan Bobek, Bora Kostić, Šukularac, Vasović, Milutinović, Ćurković, Džajić, Pižon, Piksi Stojković, Mihajlović, Jugović, Stanković, Vidić, Ivanović, Kolarov, Matić,Tadić…Zatim velika trenerska imena…Boškov, Miljan Miljanić, Radomir Antić…A rezultati su sami priča za sebe. Fali vam, ipak, jedno takmičenje. A to je Evropsko prvenstvo. I kao predsednik UEFA ja vam kažem – čekamo vas. Imate znanje, treba vam i sreća, ali sreća prati hrabre. Pred vama je baraž i ja vem želim da uspete. Srećan vam jubilej i neka dugo živi srpski fudbal- rekao je predsednik UEFA Aleksander Čeferin koji je predsedniku FSS Slaviši Kokezi uručio specijalno priznanje UEFA.

Poklonom je uzvratio predsednik FSS Slaviša Kokeza koji je Čeferinu uručio Zlatnu značku Fudbalskog saveza Srbije. U isto vreme specijalno priznanje pripalo je i Zoranu Lakoviću, direktoru nacionalnih federacija UEFA.

Posle dodele priznanja predsedniku UEFA Čeferinu i Zoranu Lakoviću, bivšem generalnom sekretaru FSS, danas direktoru nacionalnih asocijacija UEFA, počela je specijalna pozorišna predstava, svojevrsno putovanje kroz vreme. Ono je počelo ulaskom kolpotera koji su uzvikivali „Najnovije vesti, osnovan Fudbalski savez“ i usput prisutnima delili reprint „Pravde“ sa datumom 14.april 1919. godina.

Priča o prvoj lopti u Srbiji koju je sa studija u Nemačkoj, doneo sin uglednog beogradskog trgovca Hugo Buli, prvoosnovanim klubovima, prvom takmičenju i organizaciji Saveza. Na velikom led ekranu ređale su se slike i stari crno-beli snimci sa početka fudbalske ere u Srbiji. Podsećanje kroz priču i na prvu odigranu utakmicu na Kalemegdanu 1986. godine, prvom osnovanom klubu Bački iz Subotice, Šumadiji iz Kragujevca…prvo takmičenje i prva utakmica reprezentacije 1920. protiv Čehoslovačke, a zatim i odlazak na Svetski kup u Montevideo 1930. godine. Sećanje na događaje sve do kraja Drugog svetskog rata i početka nove ere, osnivanja (1945.) dva naša najveća kluba, Partizana i Crvene zvezde. Prvi derbi i početak jugoslovenske lige.

Hronologija posleratnih događaja prati najveće uspehe našeg fudbala, a svaki taj nezaboravni čin u istoriji našeg klupskog i reprezentativnog fudbala ispraćen je burnim aplauzom aktera, onih koji su sa saigračima obeležili jednu epohu.

Od srebrne medalje na OI u Melburnu (1956.), olimpijskog zlata u Rimu (1960.), trećeg mesta na SP u Čileu 1962, finala KEŠ-a u Briselu Partizanovih „beba“ 1966.godine…I ovacije za Pericu Radenkovića, Dušana Maravića, Josipa Skoblara, Mustafu Hasanagića, Spasoja Samardžića…Sećanje i na EP u Italiji 1968. i nezaboravni gol Dragana Džajića, generaciju sa SP u Nemačkoj 1974. koju su predstavljali legendarni Ilija Petković i Stanislav Karasi. Mnogo emocija, aplauza. Na red je došla i 1979. godina koju pamtimo po uspehu Crvene zvezde u Kupu UEFA i golovima Dušana Savića. Koliko je tada jugoslovenska liga bila jaka govori i „čudo iz Niša“, evropski put Radničkog u Kupu UEFA. Osvojena je i bronza na OI u Los Anđelesu 1984. a član te generacije bio je Mitar Mrkela. Kraj 80-tih prošlog veka obeležila je Vojvodina osvajanjem titule prvaka Jugoslavije. A jedan od najvećih derbija na svetu, duel večitih rivala Partizana i Crvene zvezde svojom pojavom „predstavili“ su legende dva kluba, Momčilo Vukotić i Zoran Filipović…

Početak 90-tih i najveći uspeh jugoslovenskog klupskog fudbala, titula prvaka Evrope Crvene zvezde. Novu epohu reprezentativnog fudbala pamtimo po učešću reprezentacije na SP u Francuskoj, odnosno na EP u Belgiji i Holandiji…I naravno novi aplauzi za aktere Ivicu Kralja i Savu Miloševića, najboljeg strelca EP. Tu je i „svetski, a naš“ Bora Milutinović. Jedini selektor koji je bio akter na pet Mundijala sa pet različitih selekcija.

Dolazi vreme novih asova koje predvode Dejan Stanković, Nemanja Vidić, Marko Pantelić, Milan Jovanović, Miloš Krasić, Vladimir Stojković…I prvi put kao Srbija (2006.), protiv Čehoslovačke na oproštaju Pavela Nedveda. Slike iz Južne Afrike (2010.) i nezaboravne pobede protiv Nemačke. Sve do možda i najvećeg uspeha našeg fudbala i Novog Zelanda, gde smo postali prvaci sveta u uzrastu do 20 godina.

Po završetku pozorišnog dela, predsednik FSS Slaviša Kokeza pozdravio je sve prisutne goste…

-Poštovani predsedniče UEFA, poštovani ministri, dragi gosti, naše legende, poštovani prijatelji fudbala … Velika mi je čast i privilegija da vas pozdravim ispred fudbalske Srbije. Iza nas je 100 dugih godina, nekoliko država i jubilej vredan poštovanja.I generacije onih koji su pisali istoriju našeg saveza. Oni koje pamtimo, oni koje danas slavimo. Lista je duga, mnogo je onih koji su fudbalu podarili svoju magiju i učinili da nas ova igra na ovim prostorima osvaja punih sto godina. Igra koja ne poznaje ni vreme ni mesto, igra koja nas vraća u prošlost da bi uživali u onome što nam donosi budućnost.

Poštovani prijatelji, prošao je vek od osnivanja Fudbalskog saveza, institucije koja je imala svoju burnu, a istovremenu interesantnu prošlost. Ja bih to nazvao putovanje kroz vreme punog iskušenja, ali i putovanje vredno življenja i ponosa svakog pojedinca kome je fudbal bila strast. Nekad Jugoslavija, danas Srbija, ali bez obzira na sva dešavanja kroz dugu  istoriju, fudbalski DNK je bio i ostao jedinstven. Gen koji ima svoj naziv – talenat. Dodao bih „balkanski“, prepoznatljiv za sve druge nacije u velikoj fudbalskoj porodici UEFA i FIFA. I to je ono što nas čini posebnim, autentičnim. Zemlja koja je rađala pobednike, asove i legende koji su u svetu fudbala ostali upisani zlatnim slovima.

Ponosimo se prošlošću, ali mislimo na budućnost. Želimo zajedno korak napred, korak više, svesni da samo talenat odavno nije dovoljan. Zato i planiramo velika ulaganja u infrastrukturu, terene, stadione. Pred nama je mnogo izazova i vrednih, kapitalnih ulaganja koji su preduslov za sliku koju u Srbiji svi želimo. A to je pre svega izgradnja Nacionalnog stadiona, veoma važnog i zahtevnog projekta koji će fudbalsku Evropu i svet dovesti u Srbiju, kao i izgradnja potpuno novih stadiona koje će dobiti Kraljevo, Leskovac, Vranje, Subotica, Zaječar, Loznica, Novi Sad… Objekata koji će učiniti da dobijemo nove asove, buduće legende srpskog fudbala. Uz čestitke svima nama, jer imamo privilegiju da obeležimo jedan ovako vredan jubilej, poželeo bih vam mnogo uspeha i srećne predstojeće praznike – rekao je predsednik Fudbalskog saveza Srbije, Slaviša Kokeza.

 

Najbolji trener – Zlatna lopta 2019. Siniši Mihajloviću

On u sebi ima DNK pobednika. Jedan od retkih stručnjaka koji već godinama sa uspehom radi u Seriji A, a nije Italijan. Prošle sezone je u Bolonji nemoguće učinio mogućim. Nikome nije bilo jasno kako jedna prežaljena ekipa, ođednom, puca od samopouzdanja, zrači identitetom i pleni dostojanstvom. Odgovore su našli na srpskom jeziku. Klub koji je bio na ivici ambisa sačuvao je ispadanja u niži rang i doveo ga na prag Lige Evrope. I pazite. Jedno je spasiti ekipu na jedvite jade, a potpuno drugo spasiti je u velikom stilu, kolo pre kraja sa trideset osvojenih bodova u sedamnaest odigranih kola. Više od Intera i Lacija, tek za bod ili dva slabije od Juventusa, Napolija, Rome i Milana, pobedivši Inter i Napoli, i osvojivši deseto mesto na kraju prvenstva. I to sa trostruko slabijim i jeftinijim timom od svih gore navedenih. Dovoljno da mu Bolonja ukaže novo poverenje i da mu pokloni srce u još jednoj, ovoga puta njegovoj najvažnijoj borbi. Pobediće, jer to je on. Kako sam reče: „rođeni ratnik iz zemlje u kojoj niste čvrsti zato što želite, već zato što morate da preživite. Dobitnik Zlatne lopte FSS za 2019. godinu Siniša Mihajlović.

Borio se Siniša Mihajlović da ne pusti suzu kada je izašao na veliku scenu Narodnog pozorišta. Šef struke Bolonje dobio je na proslavi 100 godina Fudbalskog saveza Srbije Zlatnu loptu za najboljeg trenera Srbije u 2019. godini, jer je izveo pravo čudo kada je preuzeo taj posrnuli italijanski tim, na ivici ispadanja iz Serije A. Žestok aplauz, stojeće ovacije, dobio je Mihajlović kada je izašao da dobije nagradu. Naravno, nije to bio samo aplauz za tu pobedu na terenu, već i jači za onu pobedu koju je Siniša odneo u poslednja tri meseca van terena, u bolnici u Bolonji.

I to je ganulo Mihajlovića, dovelo ga na ivici suza. Ali, kako je oduvek bio čovek od reči, ispunio je i ovog puta obećanje.

„Obećao sam da neću da plačem…Ali, hvala vam od srca. Hteo bih sve da vas pozdravim i da izrazim veliku zahvalnost za ovu, kako da kažem, premiju, ovu počast, jer biti najbolji trener Srbije i biti izabran od svojih ljudi, od Srba, za mene nema veću važnost, jer je to za mene najveće priznanje koje sam mogao da dobijem“, govorio je emotivni Mihajlović.

Mihajlović nije spremio govor, već je pričao „iz glave“, sa primetnim emocijama u glasu.

„Hvala FSS-u i čestitam 100 godina postojanja. Hvala i svim onim ljudima koji su mi pokazali ljubav u momentima kada sam četiri-pet meseci bio u bolnici, od sportskih radnika, saigrača, prijatelja, političara, da ne nabrajam. Sigurno da su mi dali veliku snagu. Bez vas bi bilo mnogo teže da prebrodim šta sam prebrodio“, rekao je Miha, a onda dodao.

„Ovo je za mene velika stvar, jer, kao što znate, 30 godina živim i radim u Italiji, ali bio sam i ostao Srbin. Nadam se da vas nisam razočarao i da sam dobro predstavljao Srbiju na najbolji način i to ću dalje da nastavim“.

Mihajlović je nabrajao i sve prijatelje i legende koje su došle na proslavu, a onda je malo i skrenuo temu i pozdravio svog kuma i nekadašnjeg saigrača Dejana Stankovića.

„Hteo bih, iako to nema nikakve veze, da čestitam mom bratu i kumu što je postao trener Zvezde, to je velika stvar. Ja ću biti uvek uz tebe, znaš koliko te volim. Ne znam da li sam zaboravio nešto, mnogo starih prijatelja ovde…Dukica (Dušan Tadić)…Kad si počeo da igraš za reprezentaciju? A? Ha, ha, nadam se i ubeđen sam da ćemo uspeti da se kvalifikujemo, sa igračima kao što je Dukica i ostali, imamo šanse“, govorio je Mihajlović.

On je na kraju svima poželeo i srećnu Novu godinu i Božićne praznike, a onda istakao:

„Hvala, ovo je za mene najlepše priznanje. To i što sam bio selektor Srbije, uz ono osvajanje Kupa šampiona su mi najlepše stvari“.

Zlatnu loptu FSS Siniši Mihajloviću uručio je Slaviša Kokeza, predsednik Fudbalskog saveza Srbije.

 

Najbolja i najbolji – Zlatna lopta 2019. Violeti Slović i Dušanu Tadiću

Prvi put Fudbalski savez Srbije dodelio je Zlatnu loptu jednoj najboljoj fudbalerki, a veliko priznanje pripalo je sjajnoj Violeti Slović, kapitenu reprezentacije i subotičkog Spartaka. Punu deceniju njeno ime je sinomim za čvrstu i neprobojnu odbranu. Beskompromisnim igrama, požrtvovanjem i visoko profesionalnim odnosom izgradila je imidž vrhunskog štopera i jedne od najvažnijih karika ženske fudbalske reprezentacije. Kapitenska traka je dokaz autoriteta i potvrda statusa apsolutnog lidera nacionalnog tima. Sa Spartakom je nastavila dominaciju srpskim fudbalom i ostavila značajn trag u Ligi šampiona. Neustrašivo i hrabro čuva svoju mrežu, ali, često, i efektno pogađa protivničku, što je ove jesini učinila u duelu sa jednom od najmoćnijih ekipa na svetu, Atletikom iz Madrida. Ne postoji osoba u ženskom fudbalu koja se neće složiti da ona nije samo igračina, ona je i lafčina. Drugarčina. Uvek spremna da pomogne mlađim igračicama, koje u nju gledaju kao u istinskog idola.

-Hvala Fudbalskom savezu na ovom priznanju, svakako posebnom, jer se prvi put dodeljuje za najbolju fudbalerku – iskrena je bila Violeta Slović. Nagradu najboljoj fudbalerki predao je Bojan Pavićević, direktor futsal i ženskih selekcija Srbije.

A nagrada za najboljeg fudbalera ide fantastičnom Dušanu Tadiću. Njegove bravure na „Santijago Bernabeu”protiv Real Madrida najuticajniji svetski mediji opisali su kao partiju snova fudbalskog umetnika iz Bačke Topole. Pirueta, „veronika”, gol, asistencija… I sve u stilu njegovog dečačkog idola, Zinedina Zidana. Lider slavnog holandskog kluba briljirao je i u duelima sa Juventusom, Totenhemom i Bajernom iz Minhena. Zahvaljujući njegovim idejama i majstorijama, Ajaks je osvojio triplu krunu u Holandiji i dogurao na korak od finala Lige šampiona. Veštinu vrhunskog „pakera” dokazao je u dresu reprezentacije Srbije i jedan je od najzaslužnijih što se Aleksandar Mitrović primakao na četiri gola od legendarnog Stjepana Bobeka. Koliko UEFA poštuje sve ono što je srpski as ostvario u godini na izmaku govori podatak da se njegovo ime našlo u 50 najboljih u izbor za tim sezone, a bio je i među 30 kandidata za najprestižnije individualno priznanje u fudbalskom svetu, Zlatnu loptu „Frans fudbala”.

-Hvala svima, mojim saigračima u klubu i reprezentaciji, Fudbalskom savezu, selektoru, trenerima…Veliko priznanje za naporan rad. Nastaviću da radim na sebi i da pomažem drugima, kako bi imao uspeha i u budućnosti. Želim vam svvima srećne praznike i hvala još jednom na velikom priznanju – rekao je Dušan Tadić kome je priznanje uručio Vladimir Matijašević, sportski direktor FSS.

 

Predsednik UEFA, Aleksander Čeferin, dobitnik zlatne značke FSS

Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza, uručio je najviše priznanje naše fudbalske organizacije, prvom čoveku Evropske fudbalske unije (UEFA), gospodinu Aleksandru Čeferinu. Veliki prijatelj srpskog fudbala i predsednika Slaviše Kokeze, zahvalio se na priznanju i čestitao zlatan jubilej Fudbalskom savezu Srbije.

-Dragi Slaviša, dragi Jovane, dragi prijatelji, izuzetno sam uzbuđen što sa vama obeležavam 100 godina FSS. Srbija je uvek bila zemlja fudbala, sporta i vekikih igrača, zemlja velikih emocija, neiscrpan rasadnik talenata. Nema fudbalske zemlje u svetu koja ne zna vaše igrače i trenere. Oduvek ste bili poznati po fudbalskim virtuozima. Kako je sve ovo bilo muguće? Zbog rada u klubovima i u Fudbalskom savezu. Još početkom 20 veka klubovi kao što su Bačka, Šumadija…udarili su temelj fudbala na ovim prostorima. Naravno, nijedna priča ne može da prođe bez klubova Partizana i Crvene zvezde, finaliste i pobednika Kupa šampiona. Strast ovog derbija odavno je prevazišla granice zemlje. Samo prave fudbalske zemlje imaju derbi kao vaš. Razvoj fudbala ne može da bude bez dobro organizovanog saveza. Ne mogu sve da pomenem, ali iskoristiću priliku da pomenem Slavišu Kokezu i Tomislava Karadžića za sve što su uradili i naravno, Zorana Lakovića mog saradnika u UEFI. Verujte da imate jakog ambasadora u Švajcarskoj. I voleo bih da pomenem sve igrače koji su preneli slavu fudbala, ali trebalo bi mi 100 godina…Samo ću da spomenem nekoliko imena, neće mi niko zameriti…Moša i Tirke, Rajko i Stjepan Bobek, Bora Kostić, Šukularac, Vasović, Milutinović, Ćurković, Džajić, Pižon, Piksi Stojković, Mihajlović, Jugović, Stanković, Vidić, Ivanović, Kolarov, Matić,Tadić…Zatim velika trenerska imena…Boškov, Miljan Miljanić, Radomir Antić…A rezultati su sami priča za sebe. Fali vam, ipak, jedno takmičenje. A to je Evropsko prvenstvo. I kao predsednik UEFA ja vam kažem – čekamo vas. Imate znanje, treba vam i sreća, ali sreća prati hrabre. Pred vama je baraž i ja vem želim da uspete. Srećan vam jubilej i neka dugo živi srpski fudbal- rekao je predsednik UEFA Aleksander Čeferin koji je predsedniku FSS Slaviši Kokezi uručio specijalno priznanje UEFA.